Saveti za uzgoj jagoda, paradajza i drugog povrća u bašti

Kako uspešno gajiti jagode

Jagode su omiljeno voće mnogih baštovana, ali zahtevaju određenu pažnju. Redovno pleveljenje je neophodno jer jagode ne podnose korov. Prilikom zalivanja, važno je pustiti da se voda dobro ocedi pre postavljanja na podlogu. Jagode se zalivaju svakih 7 dana.

Mnogi se odlučuju da prestanu sa gajenjem jagoda zbog velikog posla koji zahtevaju - stalno okopavanje i presađivanje svake 2-3 godine. Ako ostanu na istom mestu, rod će svake godine biti sve manji. Jagodnjaci takođe mogu privući pažnju komšija koji bi mogli da beru plodove umesto vas.

Šumske jagode - posebna ponos

Šumske jagode donete iz prirode su posebno vredne. One razvijaju lepe lozice i dobro se uklapaju u baštu, dajući obilniji rod od običnih sorti.

Dobrosusedski odnosi biljaka

Pravilno kombinovanje biljaka u bašti može značajno poboljšati njihov rast i rodnost. Paradajz i čeri paradajz treba saditi uz bosiljak, koji daje poseban šmek ukusu i odbija lisne vaši. Kadifica je korisna u bašti jer vrši biološku dezinfekciju zemljišta, lučeći fungicide iz korena i čisteći zemljište od nematoda i štetnih gljivica.

Neven se može sporadično saditi po celoj bašti - bacite seme gde god može da nikne. Posebno je efikasno uz paradajz, koji posebno dobro raste uz njega.

Zaštita luka od crva

Za zaštitu belog i crnog luka od crva, pepeo od drveta je tradicionalno i efikasno rešenje. Pepeo se može koristiti i kao prirodno đubrivo. Alternativno, šargarepa sadijena do luka može pomoći - svojim mirisom i korenskim izlučevinama odbija muvu luka, dok crni luk odbija šargarepinu muvu.

Uzgajanje na terasama

Za terase i balkone idealne su veće saksije u kojima možete gajiti kombinacije povrća kao što su paradajz i krompir, grašak sa peršunom, salata sa lukom. Čak i voće kao što su jagode mogu uspešno da se gaje u saksijama.

Uzgajanje čeri paradajza

Čeri paradajz zahteva humusnu, đubrenu zemlju sa dovoljno vlage (ali ne previše). Voli sunce i svetlost, ali ne direktno podnevnje sunce, pa je idealno mesto u poluseni. Najbolje reaguje na zalivanje kap po kap. Jednostavno rešenje je plastična flaša sa malim rupicama postavljena pored biljke.

Za bolji rod, čeri paradajz se može zalivati čajem od koprive jednom nedeljno. Kopriva štiti od nametnika i služi kao prirodno đubrivo. Za saksije, minimalna dubina bi trebala da bude 30-40 cm, a idealno i više.

Borba protiv štetočina

Protiv smrdibuba i drugih štetočina, prirodna rešenja uključuju prskanje rastvorom od koprive, belog luka ili ljute paprike. Pepeo od cigareta takođe može biti efikasan protiv vaši.

Za zaštitu od puževa, pepeo od drveta posut oko biljki stvara barijeru koju puževi ne vole da prelaze. Drugo rešenje su pivske zamke - plitke posude sa pivom koje privlače puževe.

Presađivanje i održavanje

Kod paradajza je važno pravovremeno uklanjati zaperke (sporedne izbojke) kako bi se energija usmerila ka plodovima. Vrh paradajza se može zavrnuti kada biljka dostigne želenu visinu, što potiče bolje zrenje plodova.

Za jagode, posle berbe se preporučuje da se stare biljke uklone, a mlade lozice ostave za narednu sezonu. Ovo osigurava bolji rod sledeće godine.

Zaključak

Uzgajanje povrća i voća u domaćoj bašti zahteva strpljenje i znanje, ali donosi veliko zadovoljstvo. Praktični saveti iz iskustva drugih baštovana mogu značajno olakšati posao i povećati rodnost. Najvažnije je pratiti potrebe biljaka, pravovremeno reagovati na probleme i uživati u procesu gajenja sopstvenih plodova.